Drage moje,
majka sam troje divne djece (2 curice i dečko), u braku sam već 14 godina, za 10 dana ću napuniti 38 i sve je naizgled odlično, no naime ja već bolujem od raka 6 godina, rak je dolazio i povlačio se, zadnji put se povukao prije 2god i mislila sam da sam se napokon izvukla, no na pretragama prije 2 tjedna, obavijestili su me da se rak ponovno vratio i to u jačem obliku. U tih 6 godina, prošla sam kroz ogroman broj kemotearpija, 5 operacija (čak mi je i maternica odstranjena), sad se rak proširio na jajnike i oba su zahvačena, područje je preveliko za operaciju, što znaći da me čeka još dosta ture kemoterapije, no ja to više ne mogu, nije da se ne želim boriti, nego kada sam na kemoterapiji ne mogu biti majka svojoj djeci, ili imam grozne mučnine ili sam preumorna za bilo što. Iskreno treba mi malo podrške, ne želim se predati, ali ovo me sve ubija, ima li možda netko od vas iskustva s takvim nečim?