U vezi smo skoro 5 godina. On je bivsi ovisnik, godinama je vec na subu. 3 godine vec zivimo skupa i postaje mi jako tesko. On zbog svog stanja vodi uzasan nacin zivota, nocu je budan danju spava, nema nikakvih ni obaveza ni nista. Sve je na meni, a ja ne znam koliko cu moci tako. 22 mi je godine, njemu 37. Moji ne znaju za njegov problem, zive daleko, misle da je sve u redu kod nas. Sama sam u svemu tome i strah me kako ce izgledati nas zivot za koju godinu. Volim ga ali ne znam da li je to dovoljno. Nikad ne mogu racunati na njega, nemam oslonac. Bila sam spremna da mu pomognem da to sve prebrodi ali on se ne trudi dovoljno. Ako ja pocnem tu pricu, njegov odgovor je samo da mu je jedini problem spavanje, i da on pije tablete pokusavaju mi nabiti osjecaj krivice sto mu to uopste prebacujem. Ne znam sta da radim, bilo bi me strah upustiti se s njim u stvaranje porodice, brak itd. jer on ne moze brinuti ni o sebi. Volim ga i zao mi je ali ne mogu dalje ovako, ali nemam petlje to prekinuti jer nemam nikoga uz sebe u ovome. Sta da radim? :(